Privatni polising i risk menadžment u Srbiji

Sažetak

Inspiracija za rad i problem(i) koji se radom oslovljava(ju): Privatizacija bezbednosti u Srbiji počela je `90-tih godina, kada su registrovane prve privatne firme za vršenje poslova obezbeđenja. Pored obezbeđivanja imovine i lica u normalnim uslovima, privatna bezbednost ima važnu ulogu i zadatke u prevenciji rizika, u vanrednim situacijama  i  katastrofama.  Službenici  obezbeđenja  oduvek  su  bili  prvi  na  udaru kada su ovakve situacije u pitanju. Svoj osnovni zadatak, zaštitu imovine i lica (u novije vreme i poslovanja), privatni sektor bezbednosti ne bi mogao da ispunjava bez saradnje sa ostalim, javnim akterima u ovom poslu-Sektorom za vanredne situacije MUP-a, vojskom, ostalim državnim i akterima iz civilnog društva (Crveni krst, gorska služba spasavanja) i dr. U radu autori daju jednu kritičku sliku privatne bezbednosti u Srbiji danas i projektuju njenu značajniju ulogu u složenim procesima vezanim za rizike zaštite imovine, lica i poslovanja.

Ciljevi rada (naučni i/ili društveni):  Naučni cilj rada sadržan je u nameri da se u vokabular bezbednosnih nauka u Srbiji uvede pojam “policing” koji smatramo prikladni- jim za označavanje svih onih aktivnosti raznih društvenih aktera u sferi bezbednosti, koji učestvuju u borbi protiv kriminala i drugih socijalnih devijacija. Skretanje pažnje naučne i stručne javnosti na važnu ulogu privatne bezbednosti u sprečavanju rizika i upravljanju rizicima, bio je takođe cilj ovoga rada.

Metodologija/dizajn: Stavovi izneti u ovom radu uglavnom su proizašli iz saznanja do kojih su autori došli koristeći metod sekundarne analize podataka.

Ograničenja rada/istraživanja: Dva su osnovna ograničenja sa kojim su se autori suočili radeći na ovom tekstu; (1) nedovoljan fond istraživačkih podataka o praksi prevencije i upravljanja rizicima u kompanijama i drugim sistemima- naročito nacionalnim kritičkim infrastrukturama, i; (2) nedovršen sistem licenciranja firmi i zaposlenih u sektoru privatne bezbednosti zbog činjenice da taj proces još uvek traje.

Rezultati/generalni zaključak: Risk menadžment u Srbiji naglo se, kao forma znanja i veština, razvio od 2000-tih do danas, paralelno sa profesionalizacijom ili barem naporima za profesionalizaciju privatnog sektora bezbednosti. Praksa primene tih znanja i tih profesionalnih usluga privatnog sektor bezbednosti međutim, nije na zavidnom nivou. Uzrok tome možemo naći u relativno niskom nivou bezbednosne kulture upravljačkog sloja među zaposlenima (naročito u onim kompanijama koje nisu privatne), mada se može reći da je još uvek prisutan i duh voluntarizma, tako poznat iz prethodnih vremena i sistema upravljanja.

Opravdanost istraživanja/ rada: Velike vrednosti, i materijalne i ljudske, izložene su ozbiljnim i uvek novim rizicima koje savremeno društvo i savremeni način života proizvodi. Naučna istraživanja upravljanja rizicima i uloge privatnog sektora bezbednosti koji broji isti broj pripadnika kao i javna bezbednost, na najbolji način mogu da otkriju probleme, ponude naučna rešenja i funkcionalizuju ih u praksi sprečavanja i upravljanja rizicima.