Odgovor policije na zločine iz mržnje

Sažetak

Inspiracija za rad i problem(i) koji se radom oslovljava(ju): Zločin iz mržnje je kriminološki pojam kojim se označava krivično delo koje je učinjeno kao posledica netolerancije prema „drugačijima“. U pitanju su krivična dela koja se vrše zbog mržnje, netrpeljivosti ili predrasuda prema određenoj grupi ili zajednici i zato predstavljaju ozbiljnu pretnju po bezbednost ne samo pojedinaca koji su direktno izloženi ovoj vrsti kriminaliteta, već i društvene zajednice, budući da mogu voditi u sukobe širih razmera. Učiniti zločin iz mržnje znači izvršiti neko od krivičnih dela, kao što su: ugrožavanje sigurnosti, oštećenje tuđe stvari, teške i lake telesne povrede, ubistvo i dr. krivičnim zakonom određena dela, kada učinilac namerno targetira žrtvu zbog postojanja tzv. zaštićene karakteristike. Pod zaštićenom karakteristikom podrazumeva se postojanje neke činjenice koja je zajednička za jednu grupu, poput rasne, verske i etničke pripadnosti ili seksualne orijentacije, invaliditeta ili nekog drugog zajedničkog faktora. Imajući u vidu ovako definisane odlike zločina iz mržnje, pažnju treba usmeriti na njihovo prepoznavanje, pravilno identifikovanje i adekvatno postupanje nadležnih organa, posebno policije. Odgovor policije treba da bude prilagođen prirodi ovakvih krivičnih dela i senzibilisan prema njegovim žrtvama. Specifičnosti zločina iz mržnje, teške psihičke posledice po žrtvu i visoka tamna brojka kriminaliteta, opredelili su nas za izbor ove teme.

Ciljevi rada (naučni i/ili društveni): Cilj rada je da ukažemo na prisutnost zločina iz mržnje, postupanje policije u ovim slučajevima i definišemo najbolju praksu u odgovoru policije na ovaj vid kriminaliteta.

Metodologija/ dizajn: Radi postizanja postavljenog cilja u radu ćemo analizirati pojam zločina iz mržnje u srpskom i komparativnim zakonodavstvima i analizirati pravila policijskog postupanja u državama koje su razvile posebne operativne vodiče za postupanje policije u slučajevima zločina iz mržnje. Pored toga, predstavićemo primere praktičnog postupanja srpske i drugih policija u identifikovanju zločina iz mržnje i postupanju sa žrtvama, koje se mogu smatrati posebno ranjivim i najinteresantnije sudske odluke.

Ograničenja rada/ istraživanja: Budući da je jedan od ciljeva rada ukazivanje na zastupljenost zločina iz mržnje u Republici Srbiji, utvrđivanje ove činjenice podrazumeva analizu sudske prakse. Nažalost, i pored propisivanja zločina iz mržnje kao obavezne otežavajuće okolnosti (čl. 54a KZS), prema izveštaju nevladinih organizacija u Republici Srbiji još uvek nije doneta nijedna presuda koja se poziva na ovaj član. Takođe, ne postoje ni zvanične evidencije zločina iz mržnje, što u značajnoj meri ograničava istraživanje i upućuje autore na predstavljanje slučajeva koji su medijski propraćeni.

Rezultati: Najznačajniji rezultati ovog rada su: ukazivanje na zastupljenost zločina iz mržnje i njegovih najčešćih oblika, predstavljanje i analiza policijskog postupanja i definisanje najbolje prakse u odgovoru policije na zločine iz mržnje.

Generalni zaključak: Uspešan odgovor policije na zločine iz mržnje i adekvatno postupanje prema žrtvama mogu se postići definisanjem najbolje prakse u postupanju policije i sistematičnim i sveobuhvatnim praćenjem i evidentiranjem o zločina iz mržnje.

Opravdanost istraživanja/ rada: Zločini iz mržnje predstavljaju ozbiljnu pretnju po bezbednost pojedinaca i društvene zajednice u celini zbog čega je potrebno preduzeti mere u pravcu prevencije i borbe protiv ovakvog ponašanja. Takođe, neophodno je i podizanje svesti o značaju suprotstavljanja i adekvatnog reagovanja na zločin iz mržnje i senzitivnog tretmana njegovih žrtava.