Krivičnopravni, kriminalistički i bezbednosni aspekti prostitucije u Republici Srbiji

Sažetak

Na početku novog milenijuma Srbija se oporavlja od posledica ratnih dešavanja u okruženju, sa kraja XX veka, izbegličkog egzodusa i promena u socijalnoj, demografskoj i ekonomskoj strukturi. Bez snage i mogućnosti da se odupre jasnim nagoveštajima globalizacije, ulazi u mašinu tranzicije koja melje i neumoljivo gazi male, nesposobne i neprilagođene. U takvom kompleksnom miljeu, opterećenom socijalnim i ekonomskim nedaćama, jedan od pokazatelja anomije srpskog društva jeste ekspanzija, specifična prostorna distribucija, novi oblici organizovanja i nove forme različitih sociopatoloških fenomena, posebno prostitucije.

U ovom eseju, autorica se bavi zvaničnom statistikom koja se odnosi na prostituciju u Srbiji od 2001—2005. godine. Analizom je obuhvaćen:

• broj podnetih krivičnih prijava protiv izvršilaca ovih krivičnih dela
• distribucija prijava po godinama
• prostorna distribucija
• mesto i vreme izvršenja ovih krivičnih dela
• starosna i polna kategorizacija izvršilaca
• školska sprema - obrazovanje i zanimanje izvršilaca

Analiza obuhvata i žrtve ili lica oštećena ovim krivičnim delima.

Analiza ovih pokazatelja dovela je do zaključka da se prostitucija ne može posmatrati kao „delikt bez žrtve“ na koji će društvo reagovati tolerancijom, ili reglementacijom (legalizovanjem) ili ambivalencijom, već kao pojava koja se mora zabraniti, sankcionisati, sprečavati i suzbijati. To podrazumeva definisanje kompleksnog, finansijski stabilno postavljenog državnog i nacionalnog programa prevencije.