Faktori ekološke bezbednosti

Sažetak

Ekološka bezbednost bitan je činilac, determinirajućeg karaktera, globalne ljudske i planetarne bezbednosti. Ekološka bezbednost veoma je složena kao sistem odnosa mnogobrojnih objektivnih prirodnih i subjektivnih društvenih faktora, veoma se teško definiše i ostvaruje kao celina. Razlog tome je što se ona mora ostvarivati istovremeno na raznim mestima i u vezi sa raznim faktorima koji su međusobno uslovljeni i povezani.

Celovita bezbednost (planetarna, globalna, itd.j podrazumeva istovremeno i sprečavanje i otklanjanje ugrožavanja kako u preventivnom, tako i u faktičkom aktuelnom smislu. Ta bezbednost ostvaruje se kroz međusoban odnos bezbednosti ljudskog društva, bezbednosti životinjskog sveta, flore, vodotokova i klime koji su izloženi dejstvu mnogobrojnih izvora ugrožavanja. Posledice tih ugrožavanja javljaju se kao pojedinačne, grupne i generalne, merene po izvoru, predmetu, mestu i trajanju faktora ugrožavanja u odnosu na faktore bezbednosti.

Osnovni problemi koji se moraju rešavati su: 1) uspostavljanje efikasnih preventivnih mera, onemogućavanje pojave i razvoja izvora ugrožavanja; 2) suzbijanje intenziteta već nastalih faktora ugrožavanja, preduzimanjem kontramera, 3) društvena koordinacija i doslednost u jačanju faktora, i 4) naučno valjano definisanje ekološke bezbednosti - njenih faktora i odnosa tih faktora uz vrednovanje njihovog značaja i utvrđivanje prioriteta.

U osnovi ovog problema nalaze se dve ključne determinante: prvo, nužna potrošnja tvorevina prirode u egzistenciji i razvoj društva i njihovih kultura i civilizacija, i drugo, međuzavisnosti i povezanosti faktora ekološkog ugrožavanja i dugoročnosti njihovog dejstva, što sve zajedno zahteva organizovano sistematsko delovanje u bitnim sferama događanja.

Zadatak rada je da prikaže bitne faktore ugrožavanja i ostvarivanja ekološke bezbednosti, njihovu međuzavisnost i potrebne delatnosti, kao i probleme valjanog definisanja ekološke bezbednosti.