Pravo na privatnost i postupanje policije

Sažetak

Pravo na privatnost je jedno od osnovnih ljudskih prava koje je, kao takvo, definisano u Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Konvenciji o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, kao i u međunarodnim dokumentima od posebnog značaja za policiju, kao što su Deklaracija o policiji i Evropski kodeks policijske etike. Standardi utvrđeni u ovim dokumentima predmet su analize ovog rada.

Za postupanje policije značajno je tumačenje i rezonovanje Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu izloženo u presudama koje se odnose na zaštitu prava na privatnost, a što je takođe u radu prikazano. Analizom presuda ukazano je na stavove Suda o obavezama zemalja članica da poštuju ove standarde. Posebno je značajno upućivanje Suda na meru pravne zaštite u domaćem zakonu od samovoljnog narušavanja ovog prava.

U tom smislu, u drugom delu ovog rada analizirano je nacionalno zakonodavstvo, pre svega Zakon o policiji i krivično procesno zakonodavstvo, kako bi se utvrdio nivo usklađenosti zaštite ovog prava sa iznetim međunarodnim standardima. Na kraju je dat osvrt na rad subjekata privatne bezbednosti i potencijalnu odgovornost države za normativnu (ne)uređenost njihovog rada sa stanovišta zaštite prava na privatnost.