Odgovornost za bezbednost

Sažetak

Koncept po kome je celokupna unutrašnja bezbednost i njeno obezbedjivanje stvar države, odnosno funkcija policije uspostavljen je u XVII, XVIII, odnosno XIX, a obeležio je i prvu polovinu XX veka. Duga polovina, a posebno kraj XX i početak XXI veka obeleženi su procesom restrukturiranja policije u okviru koga nastaje veći broj subjekata koji definišu svoje bezbednosne potrebe (pokrovitelji bezbednosti) i nalaze agense koji će te potrebe zadovoljiti (provajdere bezbednosti). Dolazi do multilateralizacije u okviru koje veći broj subjekata preuzima odgovornost, kako za prevenciju, tako i za represuju kriminaliteta. Svakako da vlada, odnosno javna policija i u ovim novim uslovima ne mogu da se odreknu odgovornosti za ukupno stanje bezbednosti u društvu, pa time i za prevenciju kriminala i da u tom kontekstu moraju da izgrade odgovarajuće odnose sa drugim nedržavnim subjektima bezbednosti. Iako na početku ovog procesa, države u tranziciji moraju da se za njega pripreme, sagledaju komparativna iskustva i izgrade odgovarajuće strategije.