Sažetak
Zaštitna funkcija krivičnog zakonodavstva nalaže da se u borbi protiv kriminaliteta koriste adekvatna sredstva i metodi, pogotovu kod transnacionalnog organizovanog kriminala, tzv. kriminaliteta bez žrtve, teškog kriminaliteta koji pokazuje tendenciju profesionalizacije i tome slično. Međutim, kortšćenje rezultata kako tradicionalnih tako i specijalnih (konspirativnih) sredstava i metoda u pretkrivičnom i krivičnom postupku, u neposrednoj je vezi sa dvema oprečnim tendencijama krivičnog procesnog prava: s jedne strane potrebom za što potpunijom zaštitom ljudskih prava i građanskih sloboda, a s druge strane potrebom za optimalnom efikasnošću krivične procedure. Zbog toga svaka legislativna mera kojom se normiraju specijalni metodi i sredstva za borbu protiv organizovanog kriminala mora da bude promišljena i celishodna.
Zakonodavac Srbije i Crne Gore od nedavno eksplicitno normira specijalne metode (mere i radnje) aktuelnim krivičnoprocesnim zakonikom. Zbog toga je nesporna dokazna urednost rezultata dobijenih primenom takvih metoda i sredstava u pretkrivičnom postupku. S drage strane, njihovo korišćenje izaziva određene pravne i etičke probleme u krivičnom postupku, pri čemu najozbiljnije dileme otvaraju institut policijske provokacije na kazneno delo i metod policijske infiltracije u kriminalnu sredinu. Polazeći od toga, u radu su prikazana aktuelna pitanja i pravni problemi primene specijalnih sredstava i metoda za suzbijanje organizovanog kriminala u Srbiji.
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial 4.0 International License.
Copyright (c) 2003 Array