Društveni konflikti u eri unipolarizacije sveta

Sažetak

U cilju sagledavanja naslovljene problematike nameću se sama po sebi dva osnovna pitanja. To su:

1. Kontinuiranost, aktuelnost i učestalost konflikata,
2. Paralelno sa prvim, aktuelni proces unipolarizacije.

U cilju sagledavanja relevantnih činilaca vezanih za uzroke i manifestacione oblike konflikta koji su prisutni u mnogim regionima sveta (centralna i jugoistočna Evropa, posebno balkan, Bliski istok, Rusija, Gruzija, Indokina, Indonezija, Afrika, itd. ) , neophodno je objasniti i drugi paralelni proces unipolarizacije i stvaranja novog svetskog poretka.

Poenta u raduje na agensima integrativnih i dezintegrativnih procesa, zatim uzrocima konflikata, vrstama, bezbednosnim rizicima i njihovim posledicama. Isto tako obrađena je dominantna uloga SAD u svetskim poslovima, kao i identitet NATO-pakta i njegove izmenjene uloge u razrešenju konflikata, mogućnosti, pravovremenost i efikasnost reagovanja OUN i revitalizacija međunarodne pravne i druge “infrastrukture” u sprečavanju nastajanja novih i prevazilaženja postojećih sukoba.

Brzina događaja i njihova neočekivanost, kao što su rušenje Berlinskog zida, raspad Sovjetskog saveza, SFTJ, nestanak Varšavskog ugovora, urušavanja sistema u zemljama realsocijalizma, rat na prostorima bivše Jugoslavije i druge velike promene. zatekle su potpuno nespremnu teorijsku misao. Zbog toga Je naučna elaboracija ovih pitanja više nego nužna.

Pitanja koja su pokrenuta sa događanjima vezanim za terorizam i implikacije koje iz toga proizilaze, posebno posle 11. septembra 2001. godine, svemu ovome daju posebnu dimenziju.