Forenzičke nauke i etika u eri primene veštačke inteligencije

Sažetak

Forenzičke nauke predstavljaju neizostavni segment kriminalističkih istraga. Forenzika, kao dinamička nauka koja se permanentno razvija, prati razvoj savremenih naučnih trendova. Primena veštačke inteligencije nije mimoišla forenzičke nauke, koje po definiciji otkrivaju savremene naučne metode, prilagođavaju ih i primenjuju sa ciljem otkrivanja i tumačenja (veštačenja) materijalnih tragova sa mesta kriminalnog događaja. Sa početnim optimizmom primene veštačke inteligencije, naročito kod razvoja i primene informacionih tehnologija u forenzičkim bazama podataka, javlja se i (ne)opravdani oprez. Ukoliko bi veštačka inteligencija vremenom sve više i više preuzela simulaciju ljudskog, kognitivnog razmišljanja i donošenja odluka, postavlja se pitanje etičke odgovornosti. Tu se javlja niz pitanja od kojih je jedno od važnijih ko je odgovoran u slučaju greške u analizi. Dalje, ukoliko veštačka inteligencija preuzme i interpretacije forenzičkih analiza, ko u tom slučaju snosi odgovornost za eventualnu pritužbu na krajnji rezultat – mišljenje.

Naš rad će se baviti navedenim problemima, sa naglaskom da je Evropska Unija, posredstvom ENFSI mreže, prva reagovala u pravcu proučavanja primene veštačke inteligencije u forenzičkim naukama, strateškim dokumentom ENFSI –Vizija evropskog forenzičkog naučnog prostora 2030 „Poboljšanje pouzdanosti i valjanosti forenzičke nauke i podsticanje implementacije novih tehnologija“, čiji će najvažniji delovi biti predstavljeni u radu.