Bezbednost građana i ekološki kriminalitet

Sažetak

Problemi vezani za zaštitu životne sredine, koji su brojni i svakim danom složeniji, uslovili su velik broj mera bezbednosti upravo u zaštiti životne sredine. Odgovarajući stepen bezbednosti u oblasti zaštite životne sredine postiže se propisivanjem određenih normi, od kojih su sa aspekta represivnog postupanja najznačajnije krivično pravne norme, pošto njihovim nepoštovanjem dolazi do ugrožavanja životne sredine i to u najtežim oblicima. Najteži oblici socijalne patologije manifestuju se u vidu ekološkog kriminaliteta. A upravo ekološki kriminalitet je jedan od najtežih i najopasnijih vidova kriminaliteta, koji se teško otkriva i dokazuje, ali to je društvena realnost koja se upravo reflektuje kroz otkrivene i rasvetljene vidove ove vrste kriminaliteta. Ekološki kriminalitet u zemljama tranzicije profitirao je od konflikata i postkonfliktnih stanja i uspostavio orginalni predatorski sistem. Ekološka bezbednost kao osnovna društvena vrednost shvata se tek kada je ugrožena lična bezbednost, a to je upravo izraz slabe bezbednosne i ekološke svesti. Preko problema vezanih za zaštitu životne sredine, odnosno ekološkog kriminaliteta olako se prelazi. Međutim, gotovo svaki čovek, kao pojedinac mora biti svestan značaja i uloge životne sredine za nesmetan razvoj sadašnjih generacija ali i obaveze zaštite životne sredine za život i razvoj budućih generacija.